Добродошли

Нишка Бања је једна од најстаријих бања у Европи и налази се на магистралном правцу Ниш-Софија, 10 км југоисточно од Ниша. Смештена је у подножју шумовитог брда Коритник, на надморској висини од 248 метара. Заштићена је од северних ветрова Сврљишким планинама и током целе године окупана сунцем.

 

Добродошли

Нишка Бања је једна од најстаријих бања у Европи и налази се на магистралном правцу Ниш-Софија, 10 км југоисточно од Ниша. Смештена је у подножју шумовитог брда Коритник, на надморској висини од 248 метара. Заштићена је од северних ветрова Сврљишким планинама и током целе године окупана сунцем.

Удаљеност Нишке Бање од градова:

  • Нишка Бања – Ниш: 10 км
  • Нишка Бања – Софија: 152 км
  • Нишка Бања – Скопље: 210км
  • Нишка Бања – Београд: 250км
  • Нишка Бања – Будимпешта: 625км
  • Нишка Бања – Загреб: 642км
  • Нишка Бања – Љубљана: 781км

Умерено-континентална клима и преко 70 хектара шуме делују умирујуће и изузетно погодују код лечења и опоравка. Са просечном годишњом температуром од 11,7°C, бања спада у једно од најтоплијих подручја у Србији.

Зеленило пространих шума, блага, седативна клима и лековита вода чине бању идеалним местом у коме ће се свако срце опоравити, ојачати и испунити позитивним вибрацијама природе.

Осим благе, седативне климе, минералног блата и лековитог гаса, најбоље резултате у лечењу у Нишкој Бањи дају третмани лековитом,термоминералном водом.

Нишка Бања има пет извора лековите воде: „Главно врело“, „СуваБања“, „Школска чесма“, „Бањица“ и „Пасјача“. Вода спада у групу земно алкалних хомеотерми (36-38°C) која је благо минерализована, са капацитетом од 56 литара у секунди. Обогаћена је високом концентрацијом минерала: натријумом, калцијумом, магнезијумом, калијумом, хлором, као и хидрокарбонатима, сулфатима, нитратима и раствором силицијум-диоксида.

Лековитост воде појачана је повећаном концентрацијом гаса радона, који благотворно делује код лечења високог крвног притиска, срчаних обољења, реуматских тегоба и зарастања прелома. Вода помаже и код лечења болести локомоторног апарата, респираторних органа, нервних обољења, обољења желуца и црева, поремећаја жлезда са унутрашњим лучењем, као и код гинеколошких обољења.

У природне факторе Нишке Бање спада и блато које се добија млевењем бигра наталоженог на изворима, а примењује се у лечењу реуматских болести.

Према испитивањима наслага, од којих су створене бањске терасе и дебљини калцификата, научници су утврдили да бањски извори постоје више хиљада година.

У II веку, за време владавине римског цара Хадријана, у бањи је постојало купатило са два базена.

У IV веку, за време владавине цара Константина, рођеног у Нишу, изграђен је цевовод који је спроводио топлу, благотворну воду од Нишке Бање до Медијане, тадашње резиденције римских царева.

У XIV веку, након неколико векова стагнације, бања поново оживљава. Постоји легенда како су Турци открили благодети Нишке Бање и у њој саградили купатила: “Нишком паши се разболео коњ, па га је дао Татарину из околине бање да га чува. Коњ је пио воду са бањског извора, лежао у њеном блату и убрзо је оздравио”.

1521. године Нишка Бања постаје одмориште османлијског цара Сулејмана и његове војске на путу за освајање Београда.

Између два рата, Нишка Бања доживљава посебан процват и постаје омиљено место монденских слојева српског друштва.

Краљ Александар I Карађорђевић имао је у Нишкој Бањи своју вилу, која и данас плени својом архитектуром. Одушевљен лековитом, бањском водом, издао је специјалну наредбу својим поданицима да сваког другог дана пуне балоне лековитом водом и шаљу их у његову резиденцију у Београд.

Нишка Бања била је омиљено место три краља и две српске династије (Обреновић и Карађорђевић). У част својих владара и краљева становници Нишке Бање подигли су спомен чесму и назвали је „Три краља“.

Модерна Нишке Бање

Нишка Бања, 10 км удаљена од Ниша, налази се на падинама брда Коритњак, уз сам правац интерконтиненталног транзита (Via militaris, касније Цариградски друм). Позната је као лековити термални извор још од римског доба, тачније ll века н.е. Постоје сведочења да су ту били изграђени велики објекти у функцији купатила.

После најезде Хуна у V веку и релативне запуштености у турском периоду (коначиште царске војске), тек у XVI веку почиње формирање насеља турског и српског живља, да би се у XIX веку Срби преселили неколико километара источно, вероватно због турског насиља.

Тек након дефинитивног ослобођења ових крајева од турске власти 1878. године , српско становништво се полако враћа и поново насељава око извора топле воде, где су до тада постојали само ханови, воденице и неколико кућа, али не и затворена купатила. Железничку станицу Бања добија 1887. године, регулациони план 1924. а електрично осветљење 1925. године.

Око 1920. године почиње нагло ширење насеља, руше се стари и дотрајали објекти и граде нови, формира се општина, подиже основна школа и црква. Становници Бање увиђају могућности које пружа лековита вода и граде, осим кућа за становање, и собе за издавање. Изграђена је ускотрачна пруга од железничке станице Нишка Бања до оближњег рудника угља Јелашница.
Када је краљ Александар I Карађорђевић почео да посећује Бању 1928. године ради лечења, а 1931. се довршава његова вила, то вероватно постаје преломни моменат када почиње нагла експанзија градње кућа за одмор и издавање, вила, хотела, купатила и других пратећих објеката. Подстицај је свакако и изградња трамвајске линије до Ниша 1930. године што је за оно време био најбржи и најсавременији начина јавног транспорта. Гради се водоводна и канализациона мрежа 1934., односно 1936. године Нишлија Драгиша Цветковић, тадашњи министар унутрашњих дела, касније председник владе Краљевине Југославије, наручује пројекат за своју вилу од тада већ афирмисаног арх. Александра Медведева, која се довршава 1937. године .

Из историографије је познато да је 1927. године у Штутгарду изграђено насеље Weissenhofsiedlung, као својеврсна изложба модерне архитектуре на отвореном, која је окупила тада најзначајније архитекте Европе. Намеће се поређење са Нишком Бањом и објектима подигнутим на простору који не прелази површину од неколико хектара, с тим да се овде ради о спонтаној изградњи и непланском урбанизму заснованом на распореду парцела и тек трасираних улица. Чињеница да се све то дешава само неколико година после првог значајног продора модерне архитектуре у Европу, и да је ту концентрисано више објеката несумњивих архитектонских вредности, представља феномен вредан пажње. Овде је присутна још једна карактеристика Модерне: успешно уклапање новог стила у амбијент, као логичан наставак наслеђене градитељске традиције (примери Дедиња и Сењака у Београду, околине Загреба, Јадранског приморја).

У почетку наведеног периода урбанизације и изградње Бање, доминантан утицај је, како еклектицизма од стране снажног лобија архитеката старог кова, тако и традиционалне, односно фолклорне архитектуре, која услед буђења снажне националне свести развија специфичан стил на нашем поднебљу. На другој страни, у почетку стидљиво, а касније све чешће, почињу да се јављају први утицаји савремених архитектонских стремљења пренесених из Европе. И сами инвеститори постепено прихватају такву архитектуру, нешто као последицу образовања и схватања да су нови токови у Европи нешто добро, функционално и корисно, а нешто као плод помодарства и жеље да се не одудара од већ прихваћених модерних токова. Зато се у том периоду дешава да већ прихваћени пројекат у духу еклектицизма, инвеститор одбије и тражи од архитекте да то преради у „модерни стил“.