Излетиште „Поткапина“

Јелашничка клисура удаљена је од Ниша десетак километара, а од Нишке Бање свега три километра. Јелашничка клисура прави је приородни раритет и спада међу најлепше и најромантичније у југоисточној Србији. Настала је интензивним вертикалним усецањем Јелашничке реке у кречњачке стене. У клисури се налазе доломитски стубови (Инатовац и Здравачки), зубци (Чукљенички зуб) и чучавци (Чучи камен).

Излетиште „Поткапина“

Јелашничка клисура удаљена је од Ниша десетак километара, а од Нишке Бање свега три километра. Јелашничка клисура прави је приородни раритет и спада међу најлепше и најромантичније у југоисточној Србији. Настала је интензивним вертикалним усецањем Јелашничке реке у кречњачке стене. У клисури се налазе доломитски стубови (Инатовац и Здравачки), зубци (Чукљенички зуб) и чучавци (Чучи камен). Присутне су и ерозионо-денудационе форме као што су прозорци (Јелашнички и Чукљенички), који су највећи и најлепши прозорци у Србији. Клисура обилује природним лепотама и водопадима, од којих је најатрактивнији Рипаљка.

У римско доба, у близини Суве планине пролазио је војни пут – „Виа милитарис”, а у самој клисури налазила су се стратешка утврђења од којих су нека била уклесана у саме стене, што се и данас може видети. У клисури се налазе и остаци цркве Светог Илије и Светог Архангела Михаила. Село Јелашница, од којег почиње клисура и по коме је добила назив, датира из 1498. године, а многа археолошка ископавања доказују постојање овог рударског насеља у доба неолита.

Подручје Јелашничке клисуре, као станиште реликтних и ендемичних врста, има изузетан значај у проучавању историје живог света Балканског полуострва. Симбол ове клисуре су српска рамонда (Рамонда сербица) и Наталијина рамонда (Рамонда натхалиае) које су преживеле последње ледено доба. Јелашничка клисура је, поред Сићевачке клисуре, једини локалитет на Балкану где је успостављена зона контакта између ове две ендемореликтне врсте. Природне вредности подручја Јелашничке клисуре условиле су да део подручја (површине 116 хектара) буде стављен под заштиту као Специјални резерват природе ради очувања станишта и природних реткости српске и Наталијине рамонде, 39 мезијских, 20 балканских и шест илирских ендема и субендема, и разноврсне морфолошке орнаментике.

Конфигурација клисуре идеална је за алпинизам и спортско пењање. Најпознатији део Јелашничке клисуре, излетиште „Поткапина“ једно је од излетишта у околини Нишке Бање које туристи најчешће посећују. Почетком августа у „Поткапини“ се организује истоимени фестивал музике, игре и плеса.

Координате:

Латитуда: 43.276395

Лонгитуда: 22.068145