Извор „Сува бања“

Сува бања или Врело принца Томислава је термоминерално крашко врело, које се јавља се на укрштању Нишавског и Студенског раседа, 300 m југоисточно од „Главног врела“ Нишке Бање. Вода из ове пећинске терме првобитно се појављивала само повремено, после отапања снега и обилних пролећних киша, као млаки извор, на коти (274), која је за око 30 m виша од „Главног врела“ Нишке Бање. Зато је пећинска терма Сува бања, окарактерисана као пример привидног пресушивања врела у крашким теренима (па отуда и потиче њен назива). Ова појава објашњава се бифуркацијом подземног тока који „храни врело“, битним процесом морфолошко-хидролошке еволуције крашких терена. Због таквог хидротермалног механизма раније је ова снажна пећинска терма била псеудопериодски извор, јер је за време ниског стања цео подземни ток отицао каналом и избијао на нижим сталним изворима.

 

Извор „Сува бања“

Сува бања или Врело принца Томислава је термоминерално крашко врело, које се јавља се на укрштању Нишавског и Студенског раседа, 300 m југоисточно од „Главног врела“ Нишке Бање. Вода из ове пећинске терме првобитно се појављивала само повремено, после отапања снега и обилних пролећних киша, као млаки извор, на коти (274), која је за око 30 m виша од „Главног врела“ Нишке Бање. Зато је пећинска терма Сува бања, окарактерисана као пример привидног пресушивања врела у крашким теренима (па отуда и потиче њен назива). Ова појава објашњава се бифуркацијом подземног тока који „храни врело“, битним процесом морфолошко-хидролошке еволуције крашких терена. Због таквог хидротермалног механизма раније је ова снажна пећинска терма била псеудопериодски извор, јер је за време ниског стања цео подземни ток отицао каналом и избијао на нижим сталним изворима.

Хидротехничким радовима на врелу Суве бање 1931. године отворен је њен улаз у пећину и спуштен ниво прелива, тј сифонског лакта, за око 70 метара испод коте истицања врела, односно преко 40 m испод нивоа корита реке Нишаве. Тако је повремени извор Сува бања постао стални извор са температуром воде за неколико степени нижом од температуре Главног врела Нишке Бање. Вода се овог врела карактерише се радиоактивношћу нижег степена, а минерални састав сличан је осталим врелима у Нишкој Бањи. Године 1931. се приступило изградњи „Хладног купатила“ (базен 5) за лечење болесника са лабилним нервним системом, за чије пуњење се користи вода Суве бање.

После Другог светског рата извор Сува бања поново је пресушио, па је по пројекту професора Пећинара (1956.г.) извршено друго спуштање излива Сува бања за 8,5 m, на нижу коту (265,70), чиме су настале промене у крашком хидрауличком систему главног врела Сува бања. У новонасталом хидролошком режиму врела Сува бања, минимални доток воде у сушном периоду износи 25 литара у секунди и температуром воде око 39 °C, и максималним дотоком у кишном периоду и након топљења снега од око 500 л/сек. са температуром воде око 11 °C.

Координате:

Латитуда: 43.291133

Лонгитуда: 22.012624